Industrijska simbioza- kako da otpad jednog preduzeća postane proizvodna sirovina drugog?

Šta je industrijska simbioza?

Industrijska simbioza predstavlja sistem koji povezuje industrije, gde se nus proizvod jedne industrije koristi kao ulazni resurs druge. Na taj način se stvara cirkularni tok materijala i otpad postaje vredan resurs za neki drug proizvodni proces. Ono što nekome predstavlja otpad, drugom je sirovina, a trećem izvor energije. Industrijskom simbiozom možemo postići bolju iskorišćenost energije, resursa, i dodatno podići ekonomsku i ekološku efikasnost kompanije koje učestvuju u sistemu.

Ovakvim sistemom zatvaramo tokove resursa- (Cradle to cradle– od kolevke do kolevke) kraj ciklusa upotrebe jednog proizvoda pratiće početak drugog, gde produžavamo korišćenje samog resursa, i smanjujemo potrebu za korišćenjem novog. Dobar primer iz prakse bila bi kafena plevica (ljuska kafenog zrna) koja se stvara kao nus proizvod prženja kafe. Kafena plevica ima veliku toplotnu moć pri paljenju i može se koristiti kao zamena za pelet. Pri paljenju kafene plevice ne postoji ispuštanje CO2 i ona je potpuno ekološki proizvod. Da li razmišljate koji je to „otpad“ u vašoj proizvodnji koji vam može doneti profit, i čistije poslovanje?

Zašto se kaže da industrijska simbioza oponaša prirodu?

Da li biste više voleli da razmenjujete nus proizvode sa kompanijom koja može iskoristiti vaš „otpad“ u svom proizvodnom sistemu ili biste radije imali troškove odlaganja otpada na deponiju?

Jasno je da razmenom „otpada“ podižete vrednost neiskorišćenih materija i na taj način dostižete istovremeno uštedu i profit.

Industrijska simbioza inspirisana je procesima u prirodi koji ne poznaju otpad. Svi procesi u prirodi zasnovani su na sunčevoj energiji i prilagođeni su okruženju. Zatvaranjem tokova resursa stvaramo mogućnost što lakšeg i bržeg prihvatanja činjenice da je svaki otpad nečija hrana. Svesni da će resursa biti sve manje u budućnosti bivamo primorani da se drugačije odnosimo prema „otpadu“ i da pri stvaranju proizvoda, usluge ili poslovnih modela sagledamo celokupnu sliku i priliku koja dolazi implementacijom industrijske simbioze kao jednim od glavnih stubova cirkularne ekonomije.

Kako je nastala potreba za industrijskom simbiozom?

Dolaskom industrijske revolucije kreće da se dešava promena u svetu. Oduševljeni mogućnostima koje nam je donela industrijska revolucija, u drugi plan stavljamo nivo zagađenja koji je došao sa njom. Od samog početka procesi koji su se odvijali unutar industrija bili su jednosmerni- uzimao se potreban ulazni resurs iz prirode, dok se kroz proizvodni proces stvaralo zagađenje. Zagađenje u vidu gasova, otpadnih voda,opasnog i neopasnog otpada, uz sve veću potrošnju sirovog resursa, shodno potrebama koje su rasle.

Da li je industrijska simbioza istovremeno profitabilna i vodi računa o životnoj sredini?

U industrijskoj simbiozi dobija se prilika da se kompanije udruže i zajedno ulože u inovativne sisteme za smanjenje zagađenja vazduha i životne sredine, inovacije u polju istraživanja potreba tržišta, jačanje kompetentnosti, smanjenje i podela troškova radi unapređenja nekog proizvodnog zajedničkog procesa, kao i prilika za razvoj novih poslovnih modela koji će dugoročno obezbediti usklađenost sa svim zahtevima u okviru zaštite životne sredine.

Zašto su stvoreni industrijski parkovi?

Kao što je već pomenuto, industrijskom simbiozom kompanije dobijaju priliku za zajednički razvoj i ulaganje u zajednička inovativna rešenja za što bolje postizanje rezultata na tržištu i skladnosti sa životnom sredinom. Kao problem na koji su odgovorili industrijski parkovi jeste vreme transporta razmene materijala, energije ili vode kao i cena koja drastično opada ukoliko kompanije koje su bliske lokacijom sarađuju kroz razmenu sirovina unutar industrijskih parkova.

Šta su Eko industrijski parkovi?

Eko industrijski parkovi su industrijski kompleksi ili oblasti čiji skup predstavljaju preduzeća na određenoj lokaciji koja funkcionišu kao celina u cilju smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu i ostvarivanja dodatnog profita nastalog kao posledica zajedničke saradnje.

Zašto su Eko-industrijski parkovi u skladu sa životnom sredinom?

Pri funkcionisanju jednog eko-industrijskog parka fokus jeste na čistim proizvodima i procesima, ograničenju emisija gasova, i otpada na trajno održiv način. Eko-industrijski parkovi zasnovani su na konceptu čiste proizvodnje, industrijskoj ekologiji, zelenoj arhitekturi kao i održivoj proizvodnji i potrošnji.

Koji su to procesi koji se dešavaju unutar jednog industrijskog parka?

Razmena nus proizvoda:

  • Sinergija ostataka (deljenje materija između kompanija unutar eko industrijskog parka)

  • Industrijska simbioza (skup više kompanija koje zajedno sarađuju)

  • Reciklažna mreža (reciklaža unutar kompanija; proizvode koje samostalno ne umeju da upotrebe isporučuju se eksternom korisniku onog trenutka kada se postignu komercijalne količine)

Šta dobijamo razmenom nus proizvoda?

Razmenom nus proizvoda dolazimo do što dužeg kruženja materije, energije i vode. Ovakvim načinom poslovanja vidimo direktnu vezu između produžavanja životnog veka nekog materijala, smanjenja upotrebe resursa pomoću kruženja materije u okviru industrijske simbioze, a sve su to delovi slagalice koja se zove cirkularna ekonomija.

Ko sve može da bude deo industrijske mreže?

  • Samostalne kompanije

  • Kompanije unutar eko industrijskih parkova

  • Zajednice preduzetnika

Na kraju, ono što dolazi do izražaja jeste važnost saradnje između kompanija, međusobno jačanje i stabilnost na tržištu koja dolazi kao rezultat umrežavanja kompanija kroz industrijsku simbiozu.

Da li možete da zamislite koliko bi planeta bila čistija da postoje mreže eko industrijskih parkova koje su primer odgovornog razmišljanja, ponašanja i korišćenja pravih vrednosti današnjih sistema?

Da li možete da zamislite kojoj firmi bi otpad vaše proizvodnje mogao da bude vredna sirovina, i da na obostrano zadovoljstvo ugovorite saradnju, a da pritom pozitivno utičete na životnu sredinu?

Tu smo da zajedno komentarišemo i motivišemo vas da se okrenete čistijem poslovanju.

Leave a Comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *